Укулеле и народна музика

 Пролазе дани, прође и јануар. Зима није ни почела, а већ се некако осећа да смо угазили у пролеће. Сезона свирки почиње. Некоме се није ни завршила, можда само мало "утањила", али свакако са доласком пролећа, повећава се број веселих догађаја и прослава, понека свадба, крштење, даће Бог и рођење...

Тројка бенд је у сталној поставци, спреман за нове изазове. Јесмо мало старији, али и искуснији. Инструменти су избаждарени, репертоар је обновљен и обогаћен са неким новим, али и давно заборављеним песмама. Имамо и новости: инструментаријум је обогаћен, стигао је укулеле. Мало чудо, са Хаваја, полако добија све већу улогу и код нас. Звуком подсећа на свог огромног деду, контрабас, али привлачи пажњу својим јаким тоном који никако не одговара изгледу и конструкцији. 

Међу првима смо овог малишана укључили у оркестар и већ се примећује да и друге колеге почињу са употребом. Лакши је за свирање, ношење и некако "слађи"... Једино се понекад мало старији гости узјогуне, јер су навикли на "мечку" и мајстора који свира овог великог дасу са чувеном "звечком", која полако али сигурно одлази у музеј. 

И ми идемо у том правцу, полако, али до тада, док још нисмо постигли воштане фигуре, видимо се на некој свирци...!