Мало путовање по Србији

    Морам да признам да ми је свирање у бенду Тројка омогућило да више путујем по нашој Србији него раније, и упознајем много више људи које обично никада не бих срео. Има ту разних профила, карактера, животних прича, истина и лажи, али је то један непресушан извор информација и искустава који су веома драгоцени и остају у трајном власништву онога ко жели да сакупља такво богатство. 

    Овог пута, ишли смо на северозапад, Мала Моштаница, Умка, Обреновац... Прелепи крајеви, природа, путеви сасвим солидни, што нас је свакако додатно обрадовало. Било је и старих, добрих и никада очишћених депонија, али то је изгледа постала наша друга страна. 

    Домаћина смо сачекали у ресторану "Дубоко", сасвим близу обале реке Саве, на оближњем брдашцу. Мирно, лепо, савремено али опет вас баца некако у неки бајковит предео. Било је не тако рано јутро, али ипак довољно непријатно време за оне који воле да остану мало дуже у кафани ноћу, и у кревету ујутру. Осим ресторана са пуно слова и слика у јеловнику, у дворишту има и кућица у којима може да се преспава...

    Лик кога смо сачекали да би нас одвео даље, у локал у коме треба да се свира, је у ствари био кум, и хтео је да изненади госте, али и да нас представи као пратњу и оркестар који је пошао са кумом да би подигао весеље на један виши ниво. Сличну улогу има и алкохол, који је на тај начин наш колега и сарадник у измамљивању осмеха и лепог расположења (наравно, све умерено). 

    Случајно или намерно, неко је одлучио да ми будемо оркестар који ће да запева песму уз коју ће млада да пређе из једног дома у други, и успут да изгуби презиме и добије ново, надамо се заувек! Нама је увек драго када се неко одлучи за нас, иако има одличних оркестара у близини, мада нашем домаћину новац није проблем, и некако га има прилично. То је још један елеменат који потврђује да ни ми нисмо баш лоши...

    Након десетину примерених песама посвећених младенцима, родитељима, кумовима, кренуло је кићење инструмената новчаницама разних боја и нумерација. Наша свирка и колега Виски у венама је радио своје! Уз једно лепо коло, спаковали смо веселе госте, и у колони стигли до Обреновца, отпевасмо млади песму, видесмо доста суза, радосница али и оних других, које се точе у тренуцима радосне туге.               Сватови одоше на једну, ми на другу страну. Чекала нас је не тако дуга вожња, али свакако пријатна за око али и уши, јер колеге на задњем седишту пребројавају зараду, деле на равне части, и планирају време и место на коме ће та злурада хартија да промени власника, џеп или новчаник. Неће се задржати дуго на истом месту већ ће можда поново постати обавезан украс неког хармоникаша или другог колеге, и тако у круг мамити осмехе садашњег и будућег власника, у процесу давања и примања бакшиша

    И тако, пуно лепих успомена, џепова, путева и сусрета, су за нама, а ми чекамо нову прилику да оправдамо оно чиме се бавимо. Поздрав од бенда Тројка!